Black Tumblr Themes
Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here. Write here.
"Hej, samo da znaš da je prošao četrdeset i jedan dan otkako te nisam videla i dvadeset i jedan otkako smo se poslednji put čuli. Želim samo da ti kažem da mi ne nedostaješ.
Ni to kako pijan igraš, ni ono kad mi priđeš s leđa i počneš da me grliš, ni tvoj najiskreniji glasni smeh, ni tvoje reči utehe, ni tvoji poljupci u čelu, ni tvoje šake koje su uvek bile spuštene tamo gde nije trebalo, ni ono kad želiš da me ućutkaš pa me uhvatiš za vrat primakneš sebi i počneš da me ljubiš, ni tvoja predavanja o alkoholu i cigaretama, ni tvoj običaj da me raščupaš i onda zapitkuješ što se ne češljam, ni tvoja glupava pitanja i moji još gluplji odgovori, ni to što ne ubijamo vreme zajedno, ni zvezdano nebo kom smo se uvek divili, ni sve savršene stvari koje si mi radio, ni one užasne pesme koje si mi slao, ni tvoje razumevanje. Ništa mi više ne nedostaje.
Ali, više ne izlazim, jer znam da te neću sresti.
Ne šaljem ti poruke, jer znam da mi nećeš odgovoriti.
Ne slušam mnoge pesme, jer ne želim više da mislim o tebi.
Ne vraćam se kući, jer znam da nisi tu, a teško mi je da gledam mesta na kojima smo bili.
Ne pričam nikome o tebi, jer više nema šta da se kaže.
Ne čekam te, jer znam da nećeš doći.
Ne nadam se, jer više nemam čemu.
I ne nedostaješ mi, ma ni na tren! A možda samo odlično zavaravam sebe…"
-(via anela14bojan)